Srećica. Riječ koja označava veliku sreću. Posebnu. Što bi englezi rekli: “Extraordinary”. To je ono kad položim ispit, pa se radujem maminoj i babinoj radosti i sreći više nego položenom ispitu. Kad nađem nekog novog učača Kur’ana, koji me podsjeti na neke ajete koje ne znam, ili malo manje znam. Kad se radujem tuđoj sreći. Kad gledam malu djecu kako mi se smiju. Kad odem na sabah u džamiju. Kad naučim novi ajet. Sve je to srećica. Paradoks, zar ne? Koristiti umanjenicu za nešto tako posebno. Ali to sam ja, i zato je “Srećica”, jer želim da ostane posebna!
Tag: zivot
TrenuTci
Znaš, onaj kliše svima ide dobro osim tebi. Nije to kliše, to je realnost onih koji šute o tom klišeu. Isto kao i super dobri učenici koji se uvijek žale da nisu naučili, pa onda hop, petica. Dok oni osrednji šute, brigu brinu u sebi. Najgori se ponose glupošću.
Posljednjih para dana se borim sa personalnim problemima. Psihičkim ponajviše. Čudna je ta psiha, koliko god mislio da razumiješ sam sebe, iznova i iznova se iznenađuješ. I onda kažemo drugima da ih razumijemo i tako slične nebuloze. Ironija.