Srećica. Riječ koja označava veliku sreću. Posebnu. Što bi englezi rekli: “Extraordinary”. To je ono kad položim ispit, pa se radujem maminoj i babinoj radosti i sreći više nego položenom ispitu. Kad nađem nekog novog učača Kur’ana, koji me podsjeti na neke ajete koje ne znam, ili malo manje znam. Kad se radujem tuđoj sreći. Kad gledam malu djecu kako mi se smiju. Kad odem na sabah u džamiju. Kad naučim novi ajet. Sve je to srećica. Paradoks, zar ne? Koristiti umanjenicu za nešto tako posebno. Ali to sam ja, i zato je “Srećica”, jer želim da ostane posebna!